Оно што је ретко, скупо је. Вода као најважнија ствар на свету, напротив, нема цену. (Платон, 427-347. године п.н.е.)
Угроженост српских вода је велика а воде су нам недовољно заштићене. Загађења наших речних токова и пијаћих извора вртоглаво расте. Кључни извори загађења река у Србији су непречишћене индустријске и комуналне отпадне воде. Од 165 општина у Србији само 20 % има постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода, а само 13% комуналних отпадних вода се третира пре испуштања.
Београд, Нови Сад и Ниш немају та постројења због недостатка новца за њихову изградњу. Само за једно постројење за пречишћавање отпадних вода у Београду потребно 200 милиона долара. 50 % индустријских постројења у Србији не пречишћава отпадне воде, јер нема системе за пречишћавање. То значи да се 50% индустријских загађења директно се испуштају у реке.
Цветање воде је последица еутрофикације воде, када углавном услед људских делатности долази до пренамножености водених биљака, најчешће алги, што има негативне последице по водени живи свет.Угроженост српских вода је велика а воде су нам недовољно заштићене. Загађења наших речних токова и пијаћих извора вртоглаво расте. Кључни извори загађења река у Србији су непречишћене индустријске и комуналне отпадне воде. Од 165 општина у Србији само 20 % има постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода, а само 13% комуналних отпадних вода се третира пре испуштања.
Београд, Нови Сад и Ниш немају та постројења због недостатка новца за њихову изградњу. Само за једно постројење за пречишћавање отпадних вода у Београду потребно 200 милиона долара. 50 % индустријских постројења у Србији не пречишћава отпадне воде, јер нема системе за пречишћавање. То значи да се 50% индустријских загађења директно се испуштају у реке.
Настајање еутрофикације
Еутрофикација (еутрофизација) започиње тако што са њива и других агроекосистема доспевају ђубрива (обично спирана кишом) у воду. Та ђубрива су богата фосфатима и нитратима, који су иначе ограничавајући фактор бујања живота у води. Уз вишак ових соли, биљке, посебно алге, често почињу да бујају. Тада се повећава и број угинулих алги, које тада раслажу сапрофити при чему троши кисеоник. Тако опада концентрација кисеоника у води и самим тим долази до гушења и масовног помора водених организама који кисеоник троше у процесу дисања. У условима смањене концентрације кисеоника или чак, анаеробним условима (када кисеоника нема уопште) и само разлагање неће бити потпуно, па се стварају продукти разлагања који води дају лош укус, непријатан мирис и уопште лошији квалитет. Таква вода не може да се користи за пиће и може узроковати угинуће стоке ако се користи као појило.
Нема коментара:
Постави коментар
:)